ČETIRI LICA OMARSKE

Memorijal kao Socijalna skulptura – Umetničko delo kao zajedničko dobro

leave a comment »

Radna grupa Četiri lica Omarske predlaže strategije produkcije memorijala u mediju Socijalne skulpture, koja je sastavljena od mreža odnosa ljudi, njihovog mišljenja i govora o tri epohe i četiri lica/forme Rudnika Omarska:

  1. Rudnički kompleks Omarska, površinski kop i nalazište metala u Bosni i Hercegovini iz vremena socijalizma na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije;
  2. Logor Omarska, mesto masovnog ubijanja i torture devedesetih u vreme ratova na tlu bivše Jugoslavije;
  3. Rudnički kompleks Omarska u većinskom vlasništvu multinacionalne kompanije Arcelor Mittal na teritoriji entiteta Republika Srpska u Bosni i Hercegovini.
  4. Omarska kao studio za snimanje istorijskih etno blok-bastera aktuelne filmske produkcije u Srbiji.

Tri epohe Omarske, koje su tema ovog poduhvata, duboko su povezane, proističu jedna iz druge i govore o raspadu Jugoslavije i sudbini njenih gradjanki i gradjana, odnosno urušavanju jugoslovenske zajednice.

Urušavanje društvenog vlasništva karakterističnog za epohu socijalizma, postaje mesto generisanja svih ekstremnih oblika nejednakosti, koji konsekventno vode međunacionalnim i međureligijskim konfliktima, promovišući na mestu jednakosti društvenu segregaciju. Tokom epohe rata, kroz rudnički kompleks Omarska, pretvoren u koncentracioni logor za ne-srpsko stanovništvo, prošlo je na hiljade Muslimana i Hrvata, a živote u njemu izgubilo je više stotina ljudi. Tela velikog broja nastradalih još uvek nisu pronadjena i pretpostavlja se da posmrtnih ostataka ima po rudničkim kopovima, u neidentifikovanim, kao i identifikovanim primarnim i sekundarnim grobnicama diljem kompleksa. Danas globalni kapital postaje mesto nastavljanja rata drugim sredstvima. Na primeru rudnika Omarska se najbolje vidi duboka strateška veza globalizma i ekstremnog nacionalizma, pri čemu nacionalizam postaje sredstvo aproprijacije društvenog vlasništva u ime korporativnog, nadnacionalnog kapitalizma.

Rad Četiri lica Omarske se bavi aktuelnom revizijom zločina počinjenih u Bosni i Hercegovini devedesetih, kroz sadašnju situaciju rudničkog kompleksa Omarska: sukobi i debate između preživelih iz logora Omarska, porodica ubijenih i nestalih, sa jedne strane i sa druge strane, trenutnog vlasnika rudnika u Omarskoj – Arcelor Mittal Steel kompanije, koja odlaže postavljanje memorijala ili memorijalne ploče na prostoru rudnika i struktura vlasti u opstini Prijedor koja odbijaju da se kao secanje na stradale u logoru u Omarskoj izgradi memorijalni centar.

Četiri lica Omarske preispituje  recentnu savremenu kulturnu i umetničku produkciju u Srbiji koja saučestvuje  u strategijama brisanja, revizije i negacije genocida, etničkog čišćenja i terora tokom devedestih u Bosni i Hercegovini, kroz konstrukciju nove nacionalne istorije i identiteta Srbije kroz (u izlagackom i produkcionom smislu).

Bitan aspekt ovog poduhvata u metodološkom smislu počiva na konceptu solidarnosti, jednakosti i stvaranja zajedničkog dobra kao rezultata umetničke produkcije. Radna Grupa Cetiri lica Omarske sastavljena je od ljudi koji dolaze iz različitih oblasti: umetnost, arhitektura, film, političke nauke, pravo i filozofija. RGČLO je na samom početku svog poduhvata. Krenuvsi pre dva meseca usvajanjem principa neznalačkog početnog pristupa, započela je izgradnju svog arhiva koji se sastoji iz dokumenata, audio, video i foto materijala. Stavljajući solidarnost ispred bilo kakve agende, pa čak i umetničko-autorske, radna grupa RGČLO je uspostavila odnose sa ljudima čije su živote odredili ili izmenili događaji u Omarskoj, i prepoznaje nešto jedinstveno i univerzalno, sa ciljem da to pretvori u zajedničko dobro i znanje koje neće biti zaboravljeno i predstavlja pokušaj razumevanja vremena u kome živimo.

Poduhvat RGČLO se odvija po meri Čoveka, gradjana i gradjanki koji nemaju ni političku ni ekonomsku moć. Dakle, ključno pitanje je šta može da uradi bilo koji čovek, ako se odluči da krene u jedan ovakav poduhvat. Neophodni su jedino jasan koncept i politička odluka. Četiri lica Omarske predstavlja skup angažovanih umetničko-teorijskih praksi koje su odgovor na pitanje: kako mesta zločina postaju mesta produkcije znanja zasnovanog na idejama solidarnosti i jednakosti. Produkcija znanja zasnovana na jednakosti i solidarnosti je u projektu Četiri lica Omarske, osnovno političko načelo, koje stoji na mestu etičko-estetičkih stavova.  Pojam jednakost se u radu ne koristi kao instrument relativizacije zločina – jednakost između žrtve i počinioca, već kao otpor politici uništenja ljudi.  Pokušaj pronalaženja jedinstvenog izraza za katastrofu rata, čitljivu svim ljudima, jedno od najbitnijih obeležja memorijala kao koncepta.

Izlaganjem Četiri lica Omarske u različitim fazama rada, uključivanjem postojećih arhiva, uključivanjem novih učesnika u Radnu grupu, kao i uključivanjem publike, širi se znanje i nastaje novo, zajedničko dobro o Omarskoj. Neposrednim fizičkim prisustvom radne grupe na mestu terora, konstruiše se aktuelno sećanje kao solidarno iskustvo, koje sprečava zaborav i sakralizaciju zločina i perpetuiranje politike terora, što je osnovna funkcija nematerijalnog memorijala – Socijalne skulpture.

Javni sastanak RGČLO je prva dislokacija socijalne skulpture van mesta terora i time postaje mesto izlaganja i mesto produkcije politike solidarnosti i jednakosti. U različitim fazama projekta javni sastanak je interfejs za uključivanje postojećih arhiva, uključivanje novih učesnika u Radnu grupu, kao i učestvovanje publike. RGČLO javnim sastankom ispituje strategije i politike izlaganja koje je u procesu i čini vidljivim mreže odnosa ljudi, mrtvih i živih, i stvari, koji svojim delovanjem produkuju zajedničko dobro. Javni sastanak je prvi oblik zajedničkog dobra.

Inter-arhiva, teorijski performans i serije aktivnog izlaganja su istovremeno strategija i sama umetnička intervencija. Inter-arhiva je shvaćena kao arhiva-proces destabilizacije prethodnog znanja i iskustva Radne grupe kroz intervenciju u svakodnevni život i generisanjem novih odnosa.

Tekst pisali: Mirjana Dragosavljević, Srdjan Hercigonja, Marija Ratković, Dejan Vasić i Milica Tomić.

Kreatori i učesnici u poduhvatu: Mirjana Dragosavljević, Srdjan Hercigonja, Viktor Milanović, Vladimir Miladinović, Mirjana Peitler, Marija Ratković, Milica Tomić, Stanislav Tomić Dejan Vasić, Jovanka Vojinovic,i drugi. Poduhvat osmislia i inicirala Milica Tomić.

Advertisements

Written by Četiri lica Omarske

February 3, 2011 at 2:22 pm

Posted in Uncategorized

with 2 comments

Written by Četiri lica Omarske

February 2, 2011 at 8:18 pm

Posted in Uncategorized